Sveobuhvatan vodič za stručni ispit i licencu za bezbednost i zdravlje na radu (BZR)

U oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, stručni ispit i dobijanje licence predstavljaju ključne korake ka profesionalnom delovanju. Ovaj članak ima za cilj da pruži jasnu i sveobuhvatnu sliku o celom procesu - od pripreme i polaganja ispita, preko dobijanja i obnove licence, do razumevanja novih zakonskih propisa i izazova sa kojima se suočavaju lica za BZR. Sažimajući iskustva i pitanja brojnih kolega sa foruma, nastojimo da vam odgovorimo na najčešće nedoumice i ponudimo korisne smernice.

Stručni ispit za BZR: Put ka licenci

Stručni ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu organizuje Uprava za bezbednost i zdravlje na radu. Ispit je podeljen na četiri glavna dela:

1. Opšti deo (domaći i međunarodni pravni izvori): Ovo obuhvata poznavanje zakona o radu, zakona o BZR, međunarodnih konvencija (poput Konvencije 161 o službama medicine rada) i regulativa Evropske unije (kao što je direktiva 89/391).
2. Pismeni deo (procena rizika za konkretno radno mesto): Kandidat dobija zadatak da uradi procenu rizika za određeno radno mesto (npr. zidar, elektromonter, viličarista). Koristi se odobrena lista opasnosti i štetnosti, a dozvoljeno je korišćenje odabrane metode (npr. Kinney metoda). Važno je napomenuti da korišćenje literature na ovom delu više nije dozvoljeno.
3. Usmeni deo - procena rizika: Kandidat usmeno brani svoju pismenu procenu rizika pred komisijom.
4. Usmeni deo - pravilnici: Ovde se ispituje detaljno poznavanje brojnih pravilnika iz oblasti BZR (o buci, vibracijama, mašinama, gradilištima, itd.).

Ispit se polaže u prostorijama Uprave, obično vikendom. Organizacija podrazumeva prozivanje kandidata, identifikaciju i polaganje po redosledu. Ispitivači su uglavnom stručni i spremni da pomognu ukoliko kandidat pokazuje osnovno znanje. Ključ uspeha leži u temeljnoj pripremi i razumevanju suštine, a ne samo u memorisanju.

Najčešća pitanja i saveti za polaganje

Na osnovu iskustava polaganja, evo nekih od čestih pitanja i oblasti na koje treba obratiti pažnju:

• Međunarodno pravo: "Kako je regulisan BZR za naše državljane na teritoriji EU?" (Odgovor: pod jednakim uslovima, bez diskriminacije). "Principi prevencije prema direktivi 89/391".
• Radno pravo: Prava i obaveze iz radnog odnosa, vrste radnog vremena, zdravstvena zaštita, penzijsko i invalidsko osiguranje.
• Procena rizika: Obratiti pažnju na radna mesta sa povećanim rizikom (rad na visini, u dubini, sa opasnim materijama). Uvek navesti preventivne mere i jasno zaključiti da li je rizik povećan ili ne.
• Pravilnici: Posebno naučiti brojčane vrednosti (granične i akcione vrednosti za buku, vibracije), mere zaštite na gradilištu, zahteve za mašine (deklaracija o usaglašenosti, tehnička dokumentacija), mere pri radu sa azbestom, biološkim štetnostima.

Za pripremu se koriste zvanični pravilnici dostupni na sajtu Ministarstva rada, a mnogi kandidati pomažu se i skriptama koje se razmenjuju. Obuka u specijalizovanim institucijama može biti od koristi, naročito onima koji nemaju predznanje iz oblasti.

Licenca za BZR: Dobijanje, trajanje i obnova

Položeni stručni ispit je osnov za dobijanje licence za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Prema važećim i naročito predloženim novim propisima, proces licenciranja postaje formalizovaniji.

• Dobijanje licence: Licenca se izdaje na osnovu položenog stručnog ispita, obrazovanja i radnog iskustva. Prvi put se dobija na 5 godina.
• Obnova licence: Da bi se licenca obnovila nakon pet godina, neophodno je akumulirati određeni broj bodova kroz obaveznu dodatnu edukaciju (seminare, kurseve, konferencije) u oblasti BZR. Ovo je novina koju donosi novi zakon i ima za cilj kontinuirano usavršavanje stručnjaka.
• Naknada za licencu: Očekuje se da će se licenca plaćati, a iznos se spominje oko 3000 dinara.

Novi zakon o BZR: Šta se menja i ko su novi akteri?

Predlog novog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu izazvao je brojne reakcije i nedoumice među postojećim licima za BZR. Glavne promene koje se predviđaju su:

1. Novi nazivi i zahtevi za obrazovanje: Umesto opšteg naziva "lice za BZR", uvode se pojmovi saradnik i savetnik za bezbednost i zdravlje na radu.
2. Zahtev za ESPB bodovima: Za obavljanje ovih poslova biće neophodno posedovanje najmanje 180 ili 240 ESPB bodova iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka. Ovo direktno pogada one koji nemaju završen tehnički fakultet (npr. diplomirani pravnik, ekonomista ili student sa društveno-humanističkog fakulteta).
3. Prelazne odredbe i radno iskustvo: Predlog zakona najverovatnije predviđa prelazne odredbe za postojeća lica. Često se pominje uslov o minimalno 5 godina radnog iskustva u oblasti BZR, koji bi omogućio nastavak rada i bez tehničke diplome, uz obavezu da se u tom periodu stekne potrebno obrazovanje. Ovo je od ključnog značaja za sve one koji već godinama rade u ovoj oblasti a nemaju formalno tehničko obrazovanje.

Važno je napomenuti da je ovaj predlog zakona još uvek u proceduri i da nije konačno usvojen. Rasprave, naročito sa sindikatima, mogu dovesti do izmena. Međutim, trend je jasan: teži se ka većoj stručnosti i formalizaciji kvalifikacija u ovoj zahtevnoj oblasti.

Šta znači za mene kao postojećeg radnika u BZR?

Ako već radite kao lice za BZR a nemate tehničko obrazovanje, neophodno je da budete informisani o konačnom tekstu zakona. Verovatno ćete imati mogućnost da svoje znanje i iskustvo potvrdite kroz bodovanje na edukacijama i eventualno dopunsko školovanje. Savet je da ne očajavate, već da počnete da pratite akreditovane programe dodatnog usavršavanja kako biste počeli da skupljate potrebne bodove za obnovu licence.

Praksa vs. Teorija: Izazovi u svakodnevnom radu

Brojna iskustva sa foruma ukazuju na jaz između teorijskih propisa i realne prakse na terenu. Lica za BZR se često suočavaju sa sledećim izazovima:

• Nepoštovanje mera od strane radnika: Radnici često zanemaruju upotrebu lične zaštitne opreme (šlemova, rukavica) zbog neudobnosti ili uverenja da im se ništa neće desiti.
• Pritisak poslodavca: U želji za smanjenjem troškova ili ubrzavanjem posla, poslodavci mogu da vrše pritisak da se procena rizika "ublaži" ili da se zaobiđu određene bezbednosne procedure.
• Nedovoljna angažovanost nadležnih institucija: Slaba inspekcijska kontrola doprinosi osećaju nekažnjivosti za kršenje propisa.
• Rad preko agencija: Angažovanje spoljnih agencija za BZR može stvoriti "sive zone" odgovornosti, gde se obaveze prebacuju s jednog subjekta na drugi, a na kraju odgovara pojedinac.

Kvalitetna procena rizika je temelj. Ona ne sme biti formalnost, već realan pregled opasnosti. Kada se desi nezgoda, ukoliko je procena urađena površno ili netačno, lice koje ju je radilo može snositi pravnu odgovornost. Stoga je integritet i stručnost neophodna.

Zaključak: Budućnost profesije i važnost kontinuiranog učenja

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu je dinamična i od ogromnog društvenog značaja. Usvajanje novog zakona, uvođenje licence sa periodičnom obnovom i zahtev za višim obrazovnim standardima jasno pokazuju pravac ka profesionalizaciji. Za sadašnje i buduće stručnjake ovo znači:

• Neophodnost kontinuiranog obrazovanja i praćenja promena u propisima.
• Važnost networking-a i razmene iskustava sa kolegama, na forumima ili stručnim skupovima.
• Shvatanje da je praktično iskustvo neprocenjivo, ali da mora ići uporedo sa teorijskim znanjem.
• Svest da je odgovornost velika - adekvatno sprovedene mere BZR mogu da spasu živote i spreče povrede.

Polaganje stručnog ispita je tek početak puta. Pravi izazov je svakodnevno sprovodenje principa bezbednosti i zdravlja na radu u praksi, uz ustrajnost i posvećenost cilju - stvaranju bezbednijeg i zdravijeg radnog okruženja za sve. Bezbednost i zdravlje na radu nisu samo formalni uslovi, već temelj odgovornog i održivog poslovanja.